Dobar opis razlike njemackog i balkanskog mentaliteta:

**************** citat ******************
Švabo, èudan je to narod. Na momente bih rekao da Milera ne zanimaju moje prièe, da ih ne sluša, a sve èuje i zna što je blizu njegovog interesovanja. To sluša, poslušno. Takvi su oni. Brojne sam sreo i takvi su svi. Disciplinovani i fanatièno poslušni. Nareðenja izvršavaju bez razmišljanja, jer kod njih postoje zaduženi za razmisljanje, postoje oni što komanduju i oni koji izvršavaju. Razmišljanje je dozvoljeno samo u okviru dobivenog zadatka. Da li je zadatak – nareðenje suvislo ili nije, nije izvršioca da ocjenjuje, a zdušno razmišlja o tome kako da ga izvrši, ako i taj postupak nije unaprijed propisan, a kod Švabe je èesto i to sluèaj. Naš balkanski èovjek je suprotan. On najprije razmišlja o onome ko mu je dao zadatak, ocjenjuje ga kao èovjeka, pa iz toga izvlaèi zakljuèak, da li je uopšte trebalo izdavati takav zadatak. Pri tom domišlja kako da on postane taj što izdije zadatke, uvjeren da bi on to radio bolje, bolje i od šefa, upravnika, ministra... Iscrpi se takvim mislima, pa sa premalo volje pristupa izvršenju svog zadatka.
***************************************************

http://www.angelfire.com/la3/dm/vasaserija.html#vasa2

___________________________________________________________________
~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~191~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~

U budzetu ide lova od jednog do drugog pola i okolo kao atomi u bateriji. Evropa kupuje u svicarskoj svicarske produkte, a nasa dijaspora kupuje u BiH vecinom evropske proizvode. opet smo u tom krugu i bez EU.

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Dzenan_B dana 12-18-2004 u 00:49.

a ****** policija kao 90-ih.

****************** citat ********************************

Valjalo je proæi i kroz treæe ruke, Cojline. Bi to u vrijeme kad uèestaše akcija gradskih bandi, ustalasaše vojske i policiju. Onesposobljavali su vojna vozila istakanjem benzina i bušenjem guma, rušenjem pruge i iz magazina izvlaèeæi hranu, oružje i municiju, baciše bombe na èetnièkog vojvodu Jevðeviæa... Vrijedni, a u gradu ozloglašeni policijski agent Mustafa Brko Trbo, pravi majstor za te komunistièke usijane glave, da bi ih zaplašio i tako umirio, dograbio je mladiæa Salku Šestiæa. Tukao ga je i kršio, privodio pred smrt, a kad ne iznudi priznanje odbaciæe ga u æeliju. Iako na izmaku života, mladiæ onesposobi èuvara, ali izmrcvaren i nije mogao brže od kuršuma. Ovu verziju dogaðaja izmislio je Brko, a istina je da ga je ubio on. Mostarci su teško primili vijest o smrti mladiæa, kojeg su u gradu voljeli. Za tu smrt komunisti optužiše Brku, a taj njihov, nekakav Narodni sud, presudi mu smrt. Putem biltena, presudu su dostavili policiji i Brki, ali i obavjestili graðane. Posebno su o tome obavijestili šefa policije Martu Roku, papirom: za liènu upotrebu. Policija, pouèena ranijim iskustvima, ozbiljno je shvatila prijetnju, pa Brki pridoda trostruko obezbjeðenje.
I onda, jednoga dana, banda izli na neretvanske obale: Brko je likvidiran. Sjutradan propjevaæe njihov dio èaršije:

Oj Neretvo mila majka,
Ti odgoji hrabra Salka.
Vrag donese mrska Brka,
Ubi Salka, nasta zbrka.
Mostar rodi momka Peru,
Stjera Brka uz banderu.
Mostar opet zdravo diše,
Agenta Brku kad ubiše.

Policija je u suludoj nemoæi hapsila, Roko nije napuštao kancelariju, i on se plašio. Danima su o neredima telegrafski prenošene vijesti do Zagreba. Sa znatiželjom nagaðalo se da li je o ubistvu Brke obaviješten poglavnik.
Cojla poveza dogaðaje u ispitni zadatak, da ispitanik ukrade i donese kopiju brzojava koji je Roko poslao u Zagreb. Ispit æe biti položen veæ sjutra, poslije ovoga teksta, koji je pribavio Sarajlija:
...Atentator je išao na dvokolici i spazivši Trbo Brko Mustafu da izlazi iz spomenute trafike opalio je na njega dva metka, bacio dvokolicu (biciklo) i pobjegao ulicom Kralja Tomislava odakle je kroz jednu malu ulicu pobjegao koritom rijeke Neretve... Opis atentatora slaže se sa opisom Šefkije Bošnjaka...
Saopštavajuæi Vasi da je Sarajlija i kod njega položio ispit, Cojla se èudio:
– Jeb... ti policiju, èitav grad zna da je Brku ubio Pera Krajina, samo ona misli da je Bošnjak.
– Misle da je Bošnjak atentator – Vasi ne bi zaèudno – jer je Pera ukrao Bošnjakovo biciklo i dojahao na njemu, sa njega izvršio atentat, odbacio ga i umakao. Policija je utvrdila vlasnika bicikla i osudila ga. A policija, kad nekoga osudi za djelo, pa kasnije sazna da je pogriješila, ne ispravlja grešku, njeno je da je bezgrešna, da oèuva autoritet.
Doðe red i na èetvrtog profesora, Bega. Opasan zadatak. Da ne položi. Trebao je ukrasti i u Mahalu donijeti trideset kilograma eksploziva. Za gram se strijeljalo. Ovim ispitom, i definitivno, Vatro je iznenadio i zbunio. Iz Sarajeva, èak vozom, dopremio je eksploziv i predao ga, po utvrðenom dogovoru, momcima iz Mahale.

******************************************************

http://www.angelfire.com/la3/dm/vasaserija.html#vasa8

___________________________________________________________________
~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~191~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~

U budzetu ide lova od jednog do drugog pola i okolo kao atomi u bateriji. Evropa kupuje u svicarskoj svicarske produkte, a nasa dijaspora kupuje u BiH vecinom evropske proizvode. opet smo u tom krugu i bez EU.

a ovde pise da su kod partizana bile tri struje, a ne samo komunisticka.

Socijalizam i borba protiv fasizma su sigurno bile jace istaknute od komunizma ako covjek posmatra da je zemlja bila pod stranom diktaturom , a narod siromasan.

Ulica kaze sve...

******************** citat ***************************
Opa, da, da, tu je zec, nazire se srp i èekiæ, ondje je pisalo KPJ, tamo SOCIJALIZAM... SMRT FASIZMU SL... Tužan je grad, krivi su komunisti, to oni prljaju, radi njih je i ta vojska, ustaše, stražari, a posredno i mrtvilo na Korzu. Truju narod, truju ga tim marksizmom, koji je kao svrab, èim se jedan zarazi – eto epidemije.
*************************************************

http://www.angelfire.com/la3/dm/vasaserija.html#vasa9

___________________________________________________________________
~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~191~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~

U budzetu ide lova od jednog do drugog pola i okolo kao atomi u bateriji. Evropa kupuje u svicarskoj svicarske produkte, a nasa dijaspora kupuje u BiH vecinom evropske proizvode. opet smo u tom krugu i bez EU.

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Dzenan_B dana 12-18-2004 u 02:32.

a ovo kad procitate.. necete vjerovati da ovaj covjek nema spomenik u mostaru.


************************ citat ********************

"Jesi li èuio da sam te zvao?" opet se drao usta*a Ante. Vasa nije odgovarao. Gostionicom je vladao muk.
"Èuješ li ti, hableèino, da te zove gospodin?" izderaæe se najmlaði, nadobudni, osamnaestogodišnji usta*a. Vasa je i dalje ostao miran i nijem.
"Doði ovamo!" podviknuæe i treæi.
"Majku ti mostarsku j..., èuješ li ti, gospodin te zove?" opet æe najmlaði, priðe pa se ustremi na Vasu, podviknu: "P... ti materina, graðanska, koga ti zajebavaš, hoæeš li da te prekoljem kao brava, usred grada i usred dana..."
"Mali, podvij rep, vrati se i sjedni gdje si i sjedio", oštrim glasom umiješa se prisutni Blaška.
Mladiæ se zbunio, zastao, pogledivao na Antu, a kad mu ovaj oèima pokaza da se vrati za sto, tako i postupi. Èesto se okretao, mitraljirao na Blašku. Obrati se nešto starijem do sebe:
"Koji je on, k...?"
"To je jedan od najuglednijih Hrvata u Mostaru. Bio je to i prije rata, veliki Hrvat. Èak je na poèetku rata i sam bio usta*a, kažu, ali se sad ne slaže s nama. Èuo sam da je za našu grupu rekao: Ove ustaše nisu Hrvati, nisu ni ljudi, oni su govna. Na onom velikom sastanku, sjeæaš li se, Roko je govorio o njemu. To je taj Blaška, sjeæaš li se, objašnjavao je da bi bilo znaèajno da pridobijemo njega."
"Zbog toga je Ante miran, inaèe, da je drugi neko, veæ bi bio preklan."
"Konobar!" pozvah.
"Izvolite", dotrèa uredno odjeven mladiæ.
"Donesi nam tri kilograma peèene jagnjetine i dvolitru žilavke", naruèih.
"Ja, umrije i halavni Periša", da prekine muèno stanje, drhtavim glasom otpoèe Beg.
"Ama, nemoj! Halavni Periša?" iznenaðen viješæu, iskreno žalio je Docimetar.
"Neki stariji èovjek?" ukljuèih se.
"Jedan od dragih Mostaraca, siromašan insan, beskuænik", tužnim glasom odgovori Cojla.
"Nije imao puno godina, nije bio ni bolestan...", èudio se Halil, dodao je: "A od èega je umro?"
"Ti se èudiš od èega je umro, a ja se èudim od èega je živio", u namjeri da odglumi smirenost, pokuša da se našali i Vasa.
"Nije, bolan, ni umro", prošapta Beg i doda: "To sam provalio da prièamo nešto, da nas se okane, oni tamo."
"Vasa, doði vamo! Doði da zasmijavaš moje društvo!" opet nasrnu Ante: "Dolazi, bog te j...! Kad ja zovem, onda se mora slušati!" polupijan, vikao je. Vasa osta miran, kao i mi. Nasta muènina, vrpoljio sam, nešto bih da preduzmem, ali se nisam snalazio.
"Ne smiješ, kurvo, a?!" izazivaèki æe najmlaði.
"Smijem, ali neæu!" kad se najmanje oèekivao, javi se prkosan Vasin glas.
"Nije ti æeif da sjediš sa usta*ama, je li to?" izroni novi ratoborni glas iz ustaške gomile.
"Baš tako, nije mi merak!" odbrusi Vasa, za trenutak je i njih zbunio. Opet ovlada muk, zazuja muha zundulja i dozva brojne poglede u putanju nevidljive taèke. Pretraživasmo je oèima po izdimljenim stropnim drvenim gredama.
"Vasa, ti misliš da možeš svašta balaviti, a da pri tom ne budeš kažnjen? Misliš da možeš ko ona zundulja, zuji, a ne vidi se", opet æe Ante.
"Ne, ja sam kao slavuj, moja prièa je poj", sa neuspjelim osmijehom uzvrati Vasa.
"Reko si da ti nije æeif da sjediš sa usta*ama?!"
"Reko sam da mi nijo merak. Tri su stvari koje mi u životu nisu bile po meraku."
"A koje su ostale?" opet æe Ante.
"Ko nalazi æeifa u hladnoj kafi i hladnoj pizdi, taj može æeifiti i u društvu usta*a", na moje iznenaðenje, bez okolišanja, opet ujede Vasa.
"Ti, stara mrcino, šta ti znaš o pizdi? Nego, kaži ti meni, ali pošteno, moreš li ti dobro pišati?" i Ante se potrudi da bude duhovit.
"Mogu dobro. Kako odmièu godine, i to da ti kažem, pišam sve uviše", kaza Vasa, ali to nije onaj njegov prkosan glas, iako se ont trudi da ga prikaže baš takvim.
"Lažeš, to niko ne može, pa ni ti, Vasa Kisa!" i Ante se osmijehnu.
"E, vidiš, ja mogu. Sada pišam uviše nego prijo deset godina."
"Kako?" opet poskoèi najmlaði usta*a, iskezi radoznalo pubertetsko lice.
"Prije deset godina, kad sam pišao, popišao bih cipele, a sada, a sada popišam koljeno", glas Vase se prelijevao od ozbiljnog ka šaljivom.
"Ti se, stari, puno kur... Slab si na ženi. Prošlo je tvoje, ostalo ti je samo da prièaš", i najmlaði bi da bude duhovit.
"Èije je prošlo? Ja sam još u snazi, a u rukama nikad jaèi", bajagi ozbiljno æe Vasa.
"I to si slagao", opet æe mladiæ.
"Nisam!" kao da najozbiljnije objašnjava, govorio je Vasa: "Ranije, kad mi se ukruti, nisam ga mogao saviti ni sa obje ruke, a sada mogu i sa dva prsta. Vidiš da sam jaèi u rlikima."
"Znaèi ti više i nisi muškarac. Crveniš pred pizdom!?" mladiæ se sve više upinjao da bude šaljiv.
"Ne, ne..! Ja više pred njom ne mogu crveniti, ti se toga èuvaj", kao posavjetova ga Vasa.
"Kako, ne crveniš, a ništa joj ne možeš?" doèeka ga mladiæ.
"Tako", mirno æe Vasa, i još mirnije nastavi: "Muškarac samo dvaput crveni u životu. Prvi put kad ne može drugi put, i drugi put kad ne može prvi put. Ja sam crvenio oba puta. Sad sam miran, a ti?"
"Jes mi neka filozofija", podrugljivo æe mladiæ.
"E, pogodio si šta je filozofija", naruga se i Vasa.
"De još jednu filozovsku", opet ukljuèi se Ante.
"Filozovsku?" smušeno æe Vasa, zamisli se, nastavi: "U poèetku braka, kad žena pomiluje muža po kosi, diže mu se dole, a kasnije, kad ga pomiluje dole diže mu se kosa."
"Ja ih svake noæi jeb... po pet", kao muški pohvali se Ante, nastavi: "Treba biti muškarèina, znaš Vasa Kisa, muškarèina!"
"To èiniš otkad si u usta*ama?!" podrugljivo æe Vasa, doda: "Od tada si muškarèina?!"
"Da, od tada to tako èinim, jeb... sve što stignem. A stignem dosta."
"Siluješ! Znamo to, to znaju i djeca po Mostaru. Zametnete se kamama i kur... koljete, ližete krv i silujete preklane. Znamo, prekoljete domaæina, pa pred djecom silujete majku, baku, pa i djecu... Još svježe krvi po rukama doðete ovdje da to uz piæe proslavite. Sve se zna... Kad je Ciganin dobio vlast, najprije je ubio svoga oca, pa i vi... Ali, doæi æe koka na sjedalo..." – govorio jo Vasa, iz oèiju mu je frktao bijes, govorio je srcem koji je u tom trenu nadvladavao strah, bilo je oèito. Kao da se nije bojao, lièilo je na prijetnju.
"Prijetiš?! Èime ti možš prijetiti, èime? Šta ti to znaèi?" za trenutak se i Ante zbuni.
"Doæi æe maca na vratanca", opet æe mirno Vasa.
"Znam na šta ciljaš: što je babi milo to joj se i snilo. Ovo je jaka država, poèiva na zdravim nacionalnim rješenjima. Vodi je veliki poglavnik uz pomoæ najveæeg prijatelja hrvatskog naroda. To što ovdašnja gradska gospoda, i gradska fukara, misli i oèekuje, neka objesi maèku o rep... I komunisti i ostali, ali boga mi, to se odnosi i na neke, bajagi, ugledne Hrvate, koji još ne shvataju našu stvar..." kao da se za trenutak otrijeznio, držeæi se nadmeno govorio je Ante i okretao prema Blaški.
"To su želje posrnulih", poluglasno dobaci civil sa lijeve Blaškine strane.
"Tako æe biti vjeèito!" kao da je iza govornice, izgalami Ante.
"Ta vaša vlast i savez sa NJemaèkom podsjeæa na crnogorski brak", Vasi opet ðavo ne da mira, do ismijavanja mu je.
"Kakav brak?" opet æe oèito neiživljeni djeèak.
"Crnogorac je nauèio da ima vlast nad ženom, a vremena se mijenjala", nastavi Vasa: "Oženio se momak, pa prvo jutro pozva ženu da joj kazuje šta od nje zahtijeva:
– Ja doruèkujem u sedam. Neka me èeka doruèak taèno u sedam, pa ja usta jal' ne usta! Neka je ruèak u dvanaest, pa ja doša jal' ne doša! Neka je veèera u osam, pa ja doša jal' ne doša..! A sad ženo, ti, kaži svoje.
– Slušaj mužiæu, ja hoæu da se jeb... dnevno tri puta, pa ti doša jal' ne doša!?"
"E, jest mi mudrost, i kakve to ima veze sa našom vlašæu? Nikakve!" prekinu ga Ante, pa priprijeti: "Nego, Vasa, mnogo se ti zajebavaš sa usta*ama. Znaš li ti koliko mi takvih prekoljemo na noæ? Šta si sve naprièao, zaradio si da ti kidamo komad po komad mesa. Najprije æu da ti odsijeèem jezik. Dovedite ga!" strogo naredi.
Doskoèi onaj najmlaði, dograbi Vasu za kosu, prikljuèiše se još dvojica, iskrenuše mu ruke i povukoše u osinjak.

*************** nastavlja se u sljedecoj poruci *********

___________________________________________________________________
~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~191~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~

U budzetu ide lova od jednog do drugog pola i okolo kao atomi u bateriji. Evropa kupuje u svicarskoj svicarske produkte, a nasa dijaspora kupuje u BiH vecinom evropske proizvode. opet smo u tom krugu i bez EU.

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Dzenan_B dana 12-18-2004 u 04:13.

Oèi trojice graðana su jasno govorile o težini Vasinog položaja, liske su problijedile od pregolemog straha, a Vasa se preobrazio u nepoznatu osobu osuðenu da nestane. Ustah i ja u namjeri da se umiješam, ne usudih se, zaustavih se nasred prostorije, premišljah koji tren... Otrèao sam u hotel "Vilson", zatražih pomoæ i povratih se.
Kasnije sam saznao, graðanin Blaška prvi se snašao, povukao je konobara za rukav i naredio mu da meðu ustaše iznese nedopeèenog ovna.
Vasa se bezuspješno otimao, poèeo je bio i da ropti.
"Izvolite vašu narudžbu!" povikao je konobar Ante, krèeæi prolaz izmeðu zgomilanih usta*a. Pri tom ih je odgurivao mrsnim peèenim ovnom, koji je mastio uniforme. Znao je da je ovim momcima uniforma postala sastavni dio liènosti, kasnije mi je objašnjavao konobar, po tom konobaru ustaške liènosti prljave su, pa se trude da se prividno speru èistoæom crnog štofa. Odmicali su se pred naletom mrsnoga brava, Vasa æe iskoristiti metež, otrgnuti se i nediran, stajati meðu njima. Konobar je znalaèki odugovlaèio radnje, nadajuæi se hlaðenju krvi, pomjerao je èaše, flaše, samokrese, puške, kame...
"Brže to imenjak, dobro je, postavljaj tog ovna!" nareðivao je Ante.
Konobar Ante je i dalje mirno i sporo vršio radnje, osjeæao je da uzavrelost mlade krvi stišava, to ga je hrabrilo i davalo nade da æe Vasa i ovom prilikom ostati živ. A to mu je važno, pogotovo što se to, eto, dogaða u njegovom prisustvu, pa bi pred Mostarcima bio sauèesnik, te misli prolazile su mu kroz glavu. "Vasa je Vasa, ne daj bože da ga tu prekolju, ko bi mi poslije dolazio u restoran?", govorio je: " Volim tog Vasu. Volio sam i ustaše, volio svoju državu, Hrvatsku, ali kad su poèeli ubijati djecu, staro... Ohladio sam", prišao mi je kasnije i govorio: "Ovo što rade ne može izdobriti. I ovaj moj imenjak, izrod, neku je veèe sa ovim razbojnicima, u gluvo doba, upao u kuæu komšije Jove i, uz moju prisutnu nemoæ, pokupio bunovnu èeljad. Preklaše domaæina, ženu i dvoje djece. Molio sim:
– Nemoj Ante, ja sam svjedok, pošteni su kao novoroðenèad – a on æe meni:
– Marš napolje, balavèe!
Isto jutro dovedoše onog što je u gostionici sjedio do Ante, useli ga u Jovinu kuæu, a onda ovaj dovede ženu i djecu.
– Zašto ubiste nedužnog komšiju? – prigovorih mu.
– Jebi ga Ante, dok se nekom ne smrkne drugom ne osvane – govorio je sa granice uvjerenja i opravdanja: – Jebi ga, svi su tako radili, pa i ja. Jebi ga, Ante, svakako bi ga ubio neko, valjda ti je jasno da u ovoj državi može živiti samo hrvatski narod. Jedna zemlja i jedan narod. Da ga nisam ubio ja, a rane ti Isusove, ubio bi ga drugi. Jebi ga, svakako mu je tako suðeno, èim je imao ovako lijepu kuæu. Jebi ga, Ante, takav jo život, a znaš ti onu, uzmi sve što ti daju, jer ko zna hoæe li ikad više.
"Pi... ti materina, mostarska, namjerno nas zajebavaš!" zagalami Ante: "I ti nosiš ime Ante, prediæu te u govno... ti i jesi hrvatsko govno... Ostavi tog brava i gubi se!" kao da osta bez razuma, vikao je bezvlašæem omaðijani mladiæ.
Ponovo je gostionicom ovladao olovno teški muk. Isparavao je nedopeèen ovan kojeg su okružile još uvijek krvave ruke i kame. Miris je nadraživao ispražnjene i alkoholom isprane mlade utrobe. Glad, iznad majstorski pripravljenog ovna, za trenutak je potisnula sve druge nagone. Jedino je Antin nagon, tako je izgledalo, još snažniji za svježom Vasinom krvlju. Odluèno krenu na Vasu. Prikljuèiše se još dvojica. Ostali su zastali iznad peèenja.
"Ante, hoæemo li ga klati?" strelovitim oèima i brzim jezikom povika jedan od te dvojice, povlaðujuæi Antinom naumu.
"Kako ti kažeš Ivane", uzvratio je Ante.
"Hoæemo."
"Kako æemo klati?"
"Kako si i mislio, i ja bih mu najprije odsjekao jezik."
"Može. Poèni!" odobri i naredi Ante.

Smotavali su Vasu, borili se sa vilicama, koje su se natprirodnom snagom branile stiskajuæi zube. Priskoèio je i èetvrti, èizmom snažno udario meðu noge. Odškrinuše usta, kliznu jezik. Opet udarac u najbolnije mjesto, uvaljuju mu ruku, Vasa je ugriza...
"Stoj, stanite, halt!" vikao je Ante. Jedva se na nogama održavala prilika. Liske su svjedoèile još jednom nepoznatom Vasinom licu, èudili se, da za tako malo vremena èovjek ostari. Zagledale se liske i jedva se prepoznavali, ni oni nisu lièili na sebe. LJudi izvan sebe.
Koljaèi ne gledaju oèi žrtve, Vasinim nisu mogli izmigoljiti, htjeli bi da im umaknu, ali ih je nešto snažno vuklo, mamilo u strah. Nestrpljivo su oèekivali Antinti odluku, odsijecanje jezika, a to je dogaðaj koji još nisu vidjeli svi, pa su radoznali.
"Preklaæemo ga!" odluèi se Ante, objasni: "Ali, Vasa Kisa nije bilo ko. O ovome æe se kazivati nadaleko i nadugo, baš kao što se prièa da jedino on smije da zajebava ustaše. Da bi prièe bile valjane, i klanje mora biti osobito. Vasa, ti si poseban èovjek, pa i klanje treba da prilièi tvom ugledu. Kakvo?! Eto, dozvoliæu ti, odluèi sam! Dakle, Vasa, osuðujem te na smrt, klanjem. Kako æeš, odluèi?"
"Jebi se, Ante", izroni iz Vasine neprilike.
"Ne, ne, neæu da prièaju po Mostarti... Zapravo, hoæu da prièaju, da imena Ante i Vasa idu zajedno, to hoæu: "usta*a se klatio, ali bilo mu je stalo da ostavi dojam, govorio je: "Ovako, ja æu da vodim igru... biæe to... niko nije tako zaklan, biæeš prvi, a i jedini. Ovako: Evo peèena ovna, moraš ga kušati. Ali, da znaš, šta god ti budeš uradio njemu, isto to uradiæu i ja tebi. Izvoli slavni Vasa Kisa. Poèni! I ja sam radoznao."
"Biva, takva mi je sudbina!" tek povremeno u Vasino lice povraæala se krv, bilo je oèito da je preplašen, ali i dalje vispren i traži izlaz. Šta ja ovnu ti æeš meni!? Je li tako, gospodine Ante?" sad veæ sijevao je oèima, kao da je imao neki izlaz.
"Baš tako!" odvažno æe Ante: "Znao sam da æeš saraðivati, jer znam da ti nije nevažno kako æe ove liske preprièavati tvoju smrt. E, pa hajde, poèinji."
"Je li, besa? Šta ja ovnu ti æeš meni?" Vasa poèe lièiti na Vasu.
"Besa je!" pritvrdi Ante.
Kao da se povraæalo vrijeme, mlaðalo je vasino lice, doguralo na prepoznatljiv lik, prepoznatljivim manirima priðe stolu, isuka kažiprst, nanišani ga u èmar peèena ovna, nabi ga do kraja, zavrti i izvuèe, pa uvuèe u usta i obliza – obliza masnoæu sa prsta. Munjevito otkopèa pantalone, otkri bijelu suncu nedostupnu stražnjicu, naguzi je pod Antin nos, pa izrecitova:
"E, sad si ti na redu, gospodine Ante. Besa je!? Uradi i ti meni ono što sam ja uradio ovnu, po dogovoru."
Uvrijeðen, podivlja Ane, pogazi besu, isuka saputnicu kamu, klanièki zamahnu put Vasinih slabina. Pohrvaše se dvije snažne ruke – Blaškina i Antina. Nosile se kao pijevci, bez šansi na pobjedu.
"Zar i ti, Blaška, na onu stranu?" dahæuæi kao lovaèki ker, otegnuto æe Ante.
"Ne, zlikovèe, uvijek sam na jednoj."
"Na kojoj?"
"Na ljudskoj."
"Kad æeš biti na hrvatskoj?"
"Bio sam i ostao sam na hrvatskoj, a ona i ustaška pamet koju ti èiniš, ne mogu pod jedan gunj, zapjenušan vikao je Blaška.
"Halt, halt...!" zagrmilo je iz gestapovskog streljaèkog voda, iza kojeg se šepurila moja sjena.
U trenu je zavladao mir. Svi su ostali na zateèenim mjestima – kao da su prikovani.
Za nepun minut gostionica je ispražnjena. Vasino društvo je najureno kuæama.
Postrojiše na smrt preplašene ustaše, sprovedoše ih i po spisku predaše u ustaški zatvor – æelovinu. Strogo narediše da ih zatvorska uprava ne otpušta dok se ne otrijezne.

**************************************************************

http://www.angelfire.com/la3/dm/vasaserija.html#vasa7

___________________________________________________________________
~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~191~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~ ~187~

U budzetu ide lova od jednog do drugog pola i okolo kao atomi u bateriji. Evropa kupuje u svicarskoj svicarske produkte, a nasa dijaspora kupuje u BiH vecinom evropske proizvode. opet smo u tom krugu i bez EU.

DEDO MI JE KAO MALOM PRICAO O NJEMU, 100% NAJVECA LISKA SVIH VREMENA

___________________________________________________________________
JEDAN KLUB , JEDAN GRAD , *VELEZ MOSTAR*