Èovjek hoda pustinjom i skapava od žeði. Naiðe na oazu i u njoj
zdenac s vodom. Nagne se nad zdenac, rukama zahvati vodu, prinese
vodu ustima, i taman kada je navlažio usnice netko ga potapša po
ramenu. Okrene se, kad pred njim prekrasna brineta. Raskoš ženske
ljepote i putenosti.
"Ja sam sultanova žena, i želim se poševiti s tobom!" - reèe mu
maznim glasom.
"Oprosti mi, ali strašno sam žedan i moram piti." - odgovori joj èovjek
smeteno.
"Ne poševiš li me, neæeš piti, to je moje pravo da ti zabranim. Ovo
je oaza moga muža!" - priprijeti mu.
I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna. On se požudno
okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman
kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se opet -
kad pred njim prekrasna crnka. Raskoš ženske ljepote i putenosti.
"Ja sam druga sultanova žena, i želim se poševiti s tobom!" - reèe mu
maznim glasom.
"Oprosti mi, ali strašno sam žedan, moram piti!" - odgovori joj ne
vjerujuæi da mu se to dogaða.
"Ne poševiš li me, neæeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo
je oaza moga muža!" - priprijeti mu.
I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna.On se požudno
okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman
kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se èovjek -
kad pred njim SULTAN.
"Otkud toliko drskosti kod tebe, bijednièe ništavni ?! Upadneš u
MOJU oazu, poševiš MOJE žene, i k tome želiš piti MOJU vodu!! "
Èovjek se prenerazi ne vjerujuæi sto mu se dogaða.
Isprièa sultanu što se zbilo i zamoli ga za oprost.
"Oprostit æu ti pod uvjetom da se popneš na onu dinu!", pokaže mu
dinu udaljenu dobrih pedesetak metara, "i da prdneš tako da te
mogu odavde èuti!" - postavi mu uvjet sultan.
Èovjek ode do dine, napne se i iz sve snage prdne. Bilo je
gromoglasno i sultan ga je dobro èuo.
"Nisam se nadao da je netko sposoban za to. Slobodan si!" -
impresionirano reèe sultan.
"Hvala na Vašoj velikodušnosti. Odlazim èim popijem vode!" -
zahvalno reèe èovjek.
"Aaaa, ne ! ! Nisam ti dao dozvolu da piješ moju vodu!" - reèe sultan.
"Ali ne popijem li vodu umrijet æu, smilujte se!!" - zavapi èovjek.
"U redu. Vidiš onu drugu dinu?" - pokaže mu dinu udaljenu barem
stotinjak metara - "popni se na nju i prdni iz sve snage tako da
te svi u oazi èujemo. Dat æu ti i devu i vodu!" - naloži mu sultan.
Ode èovjek, popne se na dinu, napne se i zadnjim
atomima snage prdne. ÈUDO ! ! ! ! Èuli su ga svi u oazi. Sultan mu,
impresioniran, dade devu i dozvoli uzeti vodu. On se požudno okrene
zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je navlažio
usnice,
netko ga potapša po ramenu.
Okrene se èovjek, otvori oèi, kad nad njim stoji Saborski redar, i
potiho mu kaže: "Oprostite, gospodine zastupnièe, ali zaspali ste na
sjednici i strašno glasno prdite . . . . !!!"
___________________________________________________________________
|
